Чини се да данас, у односу на златно време родитељства пре пола века, људи све мање проводе квалитетно време у кругу породице, а према неким студијама, чак од осам од десет родитеља је потпуно свесно да ни приближно довољно није са својим децом током просечне радне недеље.
О томе како све да уклопите, кад једноставно не можете да скратите своје сате у канцеларији, а викенде морате да проведете у куц́ним пословима и да изигравате таксисту између спортских активности и рођендана на којима ваша деца желе да учествују, зашто је важно заједничко време које проводимо са децом и које су кракторкочне, а које дугорочне последице све мањег броја квалитетно проведених заједничких часова, питали смо психолога Бранкицу Шаљић-Миленковић.
– Заједничко време је од изузетног значаја за децу, јер је то прилика да се деца повежу са родитељима, да размене своје доживљаје и осећања, да се забаве и науче нешто корисно. Деца ће памтити заједничка искуства више него, рецимо, поклоне. Многим одраслим особама буде жао што немају таква искуства у сећању и генерално осећај заједниства. А ако такво време изостане, последице су најчешће отуђеност од родитеља, некада лоши избори из неискуства, а немање одраслих присутних да испрате ситуацију може бити и опасно.
Последица је, како објашњава психолог, и тајење важних информација и догађаја који могу бити и опасни или временом и кажњиви законом.
– Ту је и лошији школски успех и мањак граница, јер када родитељ није ту, неко други чува то дете и често су то баке и деке којима је тешко да одрже границе – упозорава Шаљић-Миленковић.
Причајте са својом децом
На питање шта учинити и како направити равнотежу у данашње време, када родитељи морају да раде и привређују, и проводе далеко више времена на послу него са породицом, а деца са друге стране имају толико других дистракција које им ометају заједничке односе, укључујући и све чешће ваннаставне активности, психолог Шаљић-Миленковић ипак истиче:
– Додатне активности су заправо неопходне. Једна од најважнијих за правилан и здрав развој су свакако спортске активности. Најчешће деца имају и приватне часове из математике или језика, јер у школи не могу да савладају градиво, а након претерано дугог седења у школским клупама, па онда још и приватним часовима, деци је неопходан покрет. Тако да бих рекла да је све ово једна неминовност и да никако не треба запоставити спорт.
Стога, ваља распоредити све обавезе по данима како дете не би било преоптерећено.
– Некада се квалитетнији разговор поведе у вожњи на тренинг него код куће где сви гледају у своје телефоне. Дакле није толико до количине времена, него до начина на који се проведе. Причајте са својом децом и уместо чувеног питања „Шта је било у школи?“ питајте их како су? – објашњава психолог.
Прочитајте још…
Динамика породице и односи у њој су се променили
Недавно истраживање спроведено међу 1.000 британских родитеља показало је да просечан родитељ проведе свега пет сати недељно у комуникацији лицем у лице са својом децом, а више од половине испитаних мама и тата са децом млађом од 18 година рекло је да се осец́ају „удаљено“ од својих потомака.
Према студији, њих 43 одсто окривљује своје оскудно породично време због тога што њихова деца проводе превише времена испред телевизије, док још 51 одсто каже да њихова деца проводе превише времена у својим спавац́им собама.
Скоро пола испитаника је рекло да им је породична веза у колапсу јер њихова деца проводе превелику количину времена на својим телефонима током вечерњег времена, које је традиционално посвећено породичном дружењу и разговорима.
Наведена британска студија из 2020. године, како преноси „studyfins.com“, такође је открила да просечан младиц́ почиње заиста да избегава своје родитеље око 13 година. Значајних 73 одсто испитаника рекло је да се њихов однос са децом заиста променио када су њихови синови и kćерке постали тинејџери. Скоро половина, чак 46 одсто испитаних родитеља изјавило је да разговара са својом децом највише четири сата сваке недеље. У међувремену, 54 одсто њих је рекло да би волело да проведе више времена са својом децом.
Да би се решио овај проблем, више од 80 одсто родитеља се активно заинтересовало за омиљене активности своје деце у покушају да се поново повежу. На пример, 20 процената родитеља је научило како да игра популарну онлајн видео игрицу „Фортните“, док је 39 одсто њих рекло да су се укључили у хобије свог детета. Део је почео да слуша њихове омиљене бендове како би се повезали са њима, а као последњу меру, помало комично, чак четвтина родитеља је покушала да усвоји младалачки сленг и популарне скраћенице како би се боље споразумело са својом децом.
Према наведеној британској студији, просечан родитељ покушава да одреди пет дана месечно за „породично време“. Њих 44 одсто верује да је традиционално вечерње окупљање породица одличан начин да се избегне технологија на неколико сати, док тачно пола испитаника покушава да подстакне своју децу да буду отворенија и искренија према њима.
Да ли је проблем у недостатку времена, или нешто друго?
Међутим, друга (нешто ранија) студија, која овог пута долази из Америке, указује да проблем није у времену које породица проводи заједно, већ нешто сасвим другом. Наиме, објављено истраживање закључује да данашње мајке и очеви у САД сваке недеље проводе најмање онолико сати бринуц́и о својој деци колико су то чинили и њихови родитељи пре четири деценије током ере која се популарно сматра „златним добом породичног заједништва“.
Ова прилично контрадикторна ситуација у којој се родитељи жале да се осец́ају презаузето и да немају довољно времена да проведу са својим синовима и ц́еркама, настала је из, бар тако сугеришу аутори Сузане Бјанчи, Џон Робинсон и Мелиса Милки у својој књизи „Промена ритмова америчког породичног живота“, јаза између самоевалуације родитеља и тренутно веома високих културних очекивања да спроведу тзв. „интензивно родитељство“.
Према ауторима, социолозима са Универзитета Мериленд, родитељи данас верују да су запосленији од мајки и очева претходних деценија. Аутори су у великој мери користили временске дневнике које су родитељи водили као део великих истраживачких студија, у којима стандардни низ питања води испитанике кроз цео дан. Прва студија на националном нивоу спроведена је 1965. године, а реплицирана је 1975., 1985. и 1995. године. Они су се ослањали на друге студије временског дневника из касних 1990-их и почетком ове деценије и користили су и друге податке из 2000-тих.
Дневници показују да су ожењени очеви проводили у просеку 6,5 сати недељно бринуц́и о својој деци 2000. године, што је повец́ање од 153 одсто у односу на 1965. Удате мајке су провеле 12,9 сати, што је повец́ање од 21 одсто. Самохране мајке су провеле 11,8 сати, што је повец́ање од 57 одсто. Тренд у САД је упоредан са налазима студија временског дневника на националном нивоу у Канади, Уједињеном Краљевству, Француској и Холандији, као и ограниченим подацима из Аустралије.
И мајке и очеви у тим земљама повец́али су сате са својом децом. Очеви поготово. Родитељи су повец́али број сати које посвец́ују читању и играње, као и основној бризи о деци као што су храњење и облачење. Овај налаз, кажу аутори, оповргава „сваку идеју да су квалитетне активности жртвоване како су се повец́ала временска ограничења запослених родитеља и самохраних мајки“.
Све има своју цену, па и активно родитељство
Али, више дружења са децом не долази без своје „наплате“ на другу страну. Суочени са конкурентним захтевима, родитељи су морали да користе различите стратегије како би задржали сате које проводе са својим синовима и ц́еркама. Да би направиле време, мајке су годинама смањивале своје куц́не послове за износ за који су аутори рекли да одговара њиховом повец́ању плац́еног радног времена. Скратили су своје слободно време, укључујуц́и сате проведене у грађанским активностима, проводе мање времена са својим мужевима, а одустале су од времена са пријатељима и рођацима. Очеви су смањили сате које проводе на личну негу.
Други начин на који родитељи покушавају да одвоје више времена за своју децу је да раде две ствари одједном. Поређења у временском дневнику показују да су родитељи 2000. године проводили двоструко више сати обављајуц́и више задатака него 1975.
– Током будног времена, отприлике половина времена данашњих родитеља проводи радец́и две или више активности истовремено“, пишу аутори. Добро раде на томе да га уклопе – рекао је Милкие, ванредни професор социологије: – Можда осец́ају кривицу, и то је оно што их наводи да воде своје дете у продавницу када не морају.
Запослене мајке осец́ају да им време краће више од оних које немају плац́ене послове, а самохране мајке се осец́ају најпритиснутијим од свих. Можда, сугеришу аутори, зато што комплексна природа вођења домац́инства данас значи да никада не постоји тренутак када нешто не треба да се уради. Родитељи, посебно мајке, можда одговарају на повец́ана очекивања, кажу аутори, јер су захтеви за ефективним и добрим мајчинством – порасли.
Од деце се све више очекује да буду центар породичног живота, посебно међу родитељима средње класе. Од данашњих родитеља се очекује да пажљиво надзиру своју децу јер су страхови од злостављања и криминала порасли. Од њих се очекује да воде и негују своју децу кроз сваки аспект одрастања и да буду укључени у све њихове активности. Пошто просечна породица сада има мање деце него 1960-их, улагање у свако дете је вец́е. Није ни чудо што 40 до 60 одсто родитеља сматра да проводи премало времена са својом децом, примец́ују аутори.
Аутори признају да су неки од њихових закључака противни популарном веровању да је проблем у томе што времена због пословних обавеза заиста нема, али закључују да неки аспекти одгоја деце нису страдали у транзицији у свету у којем се вец́ина мајки придружила радној снази.
– Некако, упркос забринутости креатора политике и других да деца не добијају довољно родитељског времена, изгледа да су родитељи успели да надокнаде породичне и радне аранжмане који су на први поглед требали да иду на уштрб одгајања деце – закључују аутори студије.